Ako možeš da vidiš uništeno delo svog života i bez ijedne reči da ga ponovo gradiš,
ili bez uzdaha i protesta podneseš gubitak onoga što si stekao.
Ako možeš da budeš zaljubljen, ali ne lud od ljubavi,
ako možeš da budeš jak, a da ipak ostaneš nežan.
Da ne mrziš one koji tebe mrze, a da se ipak boriš i braniš.
Ako možeš da slušaš kako tvoje reči izvrću nevaljalci da razdraže glupake,
i da čuješ kako tuđa usta o tebi lažu, a da sam ne kažeš ni jedne laži.
Ako možeš da sačuvaš dostojanstvo i glavu.
Ako možeš da budeš skroman iako si savetodavac kraljeva.
Ako možeš da voliš svoje prijatelje kao braću,
a da ti ni jedan od njih ne bude sve i sva.
Ako znaš da razmišljaš da posmatraš i da upoznaješ,
a da nikada ne postaneš skeptik i rušilac.
Ako možeš da sanjariš, a da ne budeš samo maštalo.
Ako možeš da budeš čvrst, ali nikada divalj.
Ako možeš da budeš dobar ali ne i naivan.
Ako možeš da budeš pametan, a da nisi ni čistunac ni sitničar.
Ako možeš da zadobiješ pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primiš.
Ako možeš da sačuvaš hrabrost i glavu, kad je svi ostali izgube.
Tada će kraljevi, bogovi, sreća i pobeda biti zauvek tvoji poslušni robovi.
I ono što više vredi nego svi kraljei i sva slava
BIĆEŠ ČOVEK !
(Autor nepoznat. Pronađeno među studentskim beleškama. Datirano: 2002 god)